Na pomenu imena Zadrugarstvo, kod naših poljoprivrednih proizvođača dolazi do otpora. Naši proizvođači nikako da shvate da sami sada u ovo vreme, u vreme globalizacije tržišta nemogu sami istupati na tržištu. Naš proizvođač sada sam nije konkurntan, ne može da zadovolji ni kvalitetom ni kvantitetom a ni kontinuitetom isporuke svojih proizvoda. Da bi sam izašao na tržište, mora da obezbedi sredstva za pojedine faze proizvodnje, kao što su hladnjače, dorada, prerada, trgovačka infrastruktura… to ne može sitan proizvođač da obezbedi i zato je potrebno da se fomiraju zadruge kao oblik udruživanja.



Zadružni način poslovanja je potreban da bi mala gazdinstva opstala. To je oblik udruživanja na dobrovoljnoj bazi sa ciljem zajedničkog istupanja na tržištu i prodaje svojih priozvoda, kako bi se izbegao monopolizam, ucenjivanja pri prodaji proizvoda, određivanju momenta prodaje kada je najpovoljnije, pri tom mora imati u vidu zajedničko istupanje članova zadruge a ne sopstvena korist često zasnovana na prevarama.


Stupanjem u zadrugu povećava se uposlenost članova gazdinstva a samim tim i ekonomska moć gazdinstva jača, smanjuje se odlazak mladih sa sela, omogućuje se nabavka repromaterijala, mehanizacije, genetskog materijala, uopšte ono što je potrebno članovima zadruge po povoljnijim uslovima. Jačanjem malih i srednjih gazdinstava jača i država.




Svetlana Zlatarić dipl.ing